Demostat: Šta menja novi Zakon o zaštiti potrošača - i dobre i loše vesti
Novi Zakon o zaštiti potrošača (ZZP) stupa na snagu 1. avgusta, uz napomenu da se određene odredbe već primenjuju. Institut Demostat analizira promene koje ovaj zakon donosi, ističući da će nove regulative imati različit uticaj na različite grupe učesnika na tržištu. Analiza ukazuje na to da postoje i pozitivne i negativne strane novih pravila, jer će neka rešenja olakšati proces reklamacija, dok će druga, prema mišljenju stručnjaka, povećati administrativni teret za privrednike. Implementacija zakona zahteva od prodavaca i pružalaca usluga prilagođavanje novim standardima kako bi izbegli potencijalne sankcije. Fokus novih odredbi je na jačanju prava građana u interakciji sa tržištem, ali se istovremeno ukazuje na izazove sa kojima će se suočiti mala i srednja preduzeća.
Tržište se često ponaša kao poligon gde se pravila menjaju u hodu, a posledice najviše osećaju oni koji su na samom dnu hijerarhije. Novi Zakon o zaštiti potrošača donosi mešavinu zaštitničkog entuzijazma i birokratskog opterećenja koje može da guši manju privredu. Dok su građani teoretski dobili jači štit u sukobu sa velikim korporacijama, realnost je da će mali preduzetnici verovatno trošiti više energije na dokumentaciju nego na samu kvalitetnu uslugu. Postoji opasnost da se od namere da se unapredi pravni poredak dođe do situacije u kojoj su procedure toliko komplikovane da ih niko ne poštuje, osim onih koji imaju pravne timove da ih prate. Zakon na papiru deluje kao pobeda pravde, ali u praksi on može postati samo još jedan sloj administracije koji ne rešava suštinski problem nepoštenog poslovanja. Da li će ove promene zaista rezultirati boljim kvalitetom usluge ili ćemo samo dobiti novu vrstu birokratskog zamke za i kupce i prodavce?
