Vučić o zvučnom topu: Nismo pucali u njih, oni su neometano pucali u mene, VJT konačno skupilo hrabrost
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da vlast nije vršila napade na narod, ali da je on lično bio meta neometanog pucanja. U vezi sa upotrebom zvučnog topa, Vučić je naglasio da država nije pucala u ljude, već da su drugi akteri neometano usmeravali napade na njega. Takođe je istakao da je Visoki upravni odbor (VJT) konačno pokazao hrabrost u postupcima koji su u vezi sa ovim događajima. Predsednik je dodatno pojasnio da je cilj određenih radnji bio da se destabilizuje situacija, dok je on sam direktna žrtva tih pokušaja. Izjave su date u kontekstu analize ranijih sukoba i reakcija državnih institucija na incidente koji su potresli javnost.
Retorika o ličnoj targetiranosti često postavlja jasnu granicu između državnog funkcionera i građanina, pretvarajući politički sukob u lični događaj. Kada predsednik ističe da je bio meta neometanog pucanja, on ne samo da opravdava reakcije institucija, već i pomera fokus sa sistemskih problema na ličnu bezbednost. Ovakav narativ o neometanom napadu na sam vrh vlasti služi kao snažan simbol zaštite države, ali istovremeno može stvoriti atmosferu u kojoj se svaka kritika doživljava kao direktan napad na samu državu. Institucionalna hrabrost koju Vučić pripisuje odboru VJT deluje kao pokušaj da se legitimitet povrati kroz odlučne, pravne korake nakon perioda nesigurnosti. Međutim, u političkom teatru gde se granica između ličnog i državnog stalno briše, ostaje pitanje koliko takvi izveštaji zaista služe pravdi, a koliko služe kao alat za jačanje unutrašnje kohezije i identifikaciju neprijatelja. Da li je takva vrsta odbrane najefikasniji način za stabilizaciju društva ili samo dodatno produbljuje polarizaciju?
