Belić: Srbija zemlja u kojoj mrtve duše glasaju, a živi ostaju bez svoje volje
Profesorka Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu i članica Slobodnog univerziteta Sanja Belić govorila je okupljenim učesnicima protesta. U svom obraćanju, Belić je izrazila oštru kritiku društvenog stanja u Srbiji, nazivajući zemlju mestom u kojem su građani lišeni sopstvene volje. Naglasila je da procesi odlučivanja ne odražavaju stvarnu volju živih ljudi, već se oslanjaju na nepostojeće principe, što je metaforički opisala kao glasanje mrtvih duša. Njen govor bio je deo šireg protesta na kojem su građani tražili promenu i povratak osnovnih demokratskih prava u društvo.
Reči Sanje Belić o 'mrtvim dušama' koje glasaju ne zvuče samo kao akademska metafora, već kao surova dijagnoza političke apatije i sistemske neefikasnosti. Kada se procesi odlučivanja u državi odvoje od stvarnih potreba i volje onih koji u njoj svakodnevno žive, demokratija prestaje da bude mehanizam promene i postaje puki ritual održavanja statusa kvo. Ovakva situacija stvara duboki jaz između institucija i građana, gde se poverenje ne gubi samo zbog konkretnih odluka, već zbog osećaja potpune bespomoćnosti. Društvo koje oseća da je njegova volja nebitna, polako prelazi u stanje kolektivne rezignacije, gde se protesti vide kao jedini način da se dokaže sopstveno postojanje. Ako su glasovi onih koji su zapravo prisutni u društvu nevidljivi, da li se u takvom sistemu uopšte može očekivati bilo kakva stvarna transformacija ili samo kruženje istih obrazaca?
