Srbija se nije uskladila sa četiri nove spoljnopolitičke odluke EU o Ukrajini, Belorusiji
Srbija je postala jedina zemlja kandidat za članstvo u Evropskoj uniji sa Zapadnog Balkana koja se nije uskladila sa četiri nove spoljnopolitičke odluke EU. Ove odluke direktno se odnose na situaciju u Ukrajini i Belorusiji. Dok su ostale zemlje regiona prihvatile mere koje Evropska unija sprovodi u okviru svoje spoljnopolitičke strategije, Beograd je zadržao stav koji odstupa od zajedničkog politika zvaničnika EU. Situacija ukazuje na nastavak neslaganja između srpske spoljnopolitičke politike i smernica koje postavlja Brisel, posebno u kontekstu sankcija i podrške Ukrajini.
Dok se ostatak Zapadnog Balkana polako, ali sigurno, usklađuje sa ritmom koji diktira Brisel, Srbija uporno bira put koji je u suprotnosti sa četiri najnovije odluke Evropske unije. Ovakva pozicija ne predstavlja samo diplomatsko odstupanje, već i opasnu igru na više strana u trenutku kada je geopolitička situacija oko Ukrajine i Belorusije ekstremno napeta. Srbija se, kao jedini kandidat u regionu, nalazi u poziciji koja testira granice strpljenja EU i realnost evropskih integracija. Teško je ne primetiti kontrast između retorike o evropskom budućnosti i konkretnih postupaka koji tu budućnost ne olakšavaju. Beograd očigledno pokušava da održi balans koji postaje sve teži za održavanje bez ozbiljnih političkih posledica. Da li je ovakvo ignorisanje zajedničkih politika zapravo strateški manevar ili samo spor odlaganje neizbežnog sudara sa realnošću evropskih integracija?
