Sedam dana kasnije: šta nam je otkrila polemika o Čukaru Peki?

Sedam dana od reagovanja Ministarstva rudarstva na tvrdnje stranke Srbija centar, srpski mediji podelili su se u tumačenju. Analiziramo šta je debata zaista otkrila — i šta ostaje otvoreno pitanje za sve nas.

Nedelju dana je prošlo od kada se ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović zvanično oglasila povodom tvrdnji stranke „Srbija centar" (SRCE) o rudarskoj politici Srbije. U redakciji Sve Vesti odlučili smo da ne pišemo odmah — jer se prve vesti u srpskim medijima često pišu za naslov, a tek nedelju dana kasnije se vidi šta je zaista rečeno i šta ostaje pitanje na koje niko još nije odgovorio.

Sada, kada su tabloidne emocije splasnule, vredi se osvrnuti — ne na to ko je „koga ućutkao", već na to šta smo iz cele polemike mogli da naučimo.

KAKO SU SRPSKI MEDIJI ČITALI ISTU IZJAVU

Zanimljivo je pratiti kako je jedan te isti dokument — reagovanje press službe Ministarstva rudarstva — bio prenošen različitim tonovima u srpskim medijima. Tabloidi bliski vlasti (Informer, Novosti, Kurir) izabrali su borbeni ugao: „ućutkala Ponoša", „kako vas nije sramota". Naslovi jaki, ali ostavljaju čitaoca sa utiskom pobede jedne strane pre nego što je bilo prilike da ga informišu.

S druge strane, mediji poput Radio Sto Plus i Danasa išli su drugačijim putem — mirno „Ministarstvo negiralo navode", bez ukrasa. Danas je čak dan ranije prvo objavio SRCE-ova originalna pitanja, pa tek onda odgovor ministarstva. To je stari novinarski princip: prvo se predstavi šta je neko pitao, a onda šta je neko odgovorio. Nije uzbudljivo, ali je pošteno.

I tu je prva pouka ove nedelje. Ista informacija može biti političko oružje ili osnov za razgovor — sve zavisi od toga kako se prenese.

ŠTA JE MINISTARSTVO ZAISTA PORUČILO

Iza tabloidnih naslova, suština reagovanja Ministarstva rudarstva vredi da bude pročitana i van političkog konteksta.

Prva ključna teza: odobrenje za geološka istraživanja nije isto što i odobrenje za otvaranje rudnika. Ministarka podseća da je u poslednjih više od 20 godina u Srbiji otvoren tek jedan rudnik. To je važna činjenica koja se često izgubi u političkom prevodu — istraživanja su normalna procedura koju sprovode države širom sveta, dok su rudnici nešto sasvim drugo.

Druga teza: projekat „Čukaru Peki" kod Bora nije bio deo imovine RTB Bor obuhvaćene strateškim partnerstvom sa Zijinom. Geološka istraživanja na tom lokalitetu, kako navodi Ministarstvo, započela su još 2005. godine — od strane stranih kompanija koje su tada poslovale preko privrednih društava registrovanih u Srbiji. Kompanija Zijin ušla je 2019. godine kroz komercijalno preuzimanje kanadske kompanije Nevsun Resources, koja je bila osnivač privrednog društva Rakita Exploration d.o.o. Bor.

Treća teza: Bilans resursa i rezervi mineralnih sirovina je evidencioni dokument, a ne pravni osnov za dodelu prava.

Sve tri teze su, u tehničkom smislu, tačne. Sve tri se mogu proveriti u zakonu.

ŠTA JE SRCE ZAISTA PITAO

Isto tako, vredi se pošteno osvrnuti i na drugu stranu. Nova i Danas objavili su još 24. juna originalna pitanja stranke Srbija centar. Suština pitanja bila je: kada je i zašto Bilans skinut sa oznake državne tajne, i pod kojim uslovima su ugovori sa Ziđinom sklopljeni.

To nisu, u principu, nelegitimna pitanja. Transparentnost oko državnih resursa je pitanje koje se otvara u zdravim demokratijama redovno — bilo da je u vlasti levica ili desnica, opozicija ili pozicija. Način na koji je SRCE pitanje uokvirio (rečima poput „rudarski Eldorado") jeste politička retorika, ali ispod te retorike stoji zahtev za transparentnošću koji, kao princip, teško da može biti pogrešan.

ŠTA LOKALNE ZAJEDNICE GOVORE

Ono što u velikim beogradskim medijima često ostane ispod radara jesu glasovi lokalnih zajednica. Portal Bor 030 i NG Portal iz istočne Srbije objavili su ove nedelje reakciju ekološke organizacije „Eko Istok" na Vladinu odluku o pokretanju izrade Prostornog plana posebne namene za „Čukaru Peki" i „Malku Golaju". Njihove zabrinutosti — o vodnim resursima, uticaju na zdravlje stanovništva i dugoročnim ekološkim posledicama — takođe zaslužuju da budu deo debate.

Grad Bor jeste dobio više od hiljadu radnih mesta zahvaljujući projektu Čukaru Peki. Istočna Srbija jeste dobila značajnog investitora. Ali stanovnici koji žive u neposrednoj blizini rudarskih aktivnosti imaju pravo na svoja pitanja — i ta pitanja se ne rešavaju ni političkom retorikom SRCE ni ministarskim reagovanjem. Rešavaju se konkretnim informacijama, transparentnim procedurama i konzistentnim praćenjem uticaja na životnu sredinu.

ŠTA OSTAJE OTVORENO

Sedam dana kasnije, evo šta stoji.

Ministarstvo je uspešno objasnilo tehničku razliku između istraživanja i eksploatacije, i uspešno razdvojilo istoriju projekta Čukaru Peki od strateškog partnerstva RTB Bor. To je legitimno, dobro objašnjeno, i realno.

SRCE nije dobio odgovor na svoje konkretno pitanje — kada je i zašto skinuta oznaka tajnosti sa Bilansa. Ministarstvo je objasnilo da Bilans nije pravni osnov za dodelu prava, ali to nije isto što i odgovor na pitanje o promeni pravnog statusa dokumenta.

Lokalne ekološke zabrinutosti su i dalje otvorene, bez obzira na to koja politička opcija upravlja resorom.

ŠTA BI BILA ZDRAVA DEBATA

Rudarstvo je jedno od retkih tehnički kompleksnih pitanja gde politička polemika retko donosi vrednost. Reč je o oblasti koja se, po prirodi stvari, oslanja na struku — geologe, ekologe, ekonomiste, pravnike. Kada se debata svede na „ućutkala je opoziciju" ili „vlada rasprodaje resurse", i jedno i drugo se udaljava od stvarnog pitanja: kako Srbija treba da upravlja svojim mineralnim resursima u sledećih 20 godina, ko snosi troškove, ko snosi rizike, i kako će sve to biti transparentno saopšteno građanima.

Verujemo da bi cela nedelja bila korisnija da su i vlast i opozicija — i mediji — dali više prostora stručnjacima, a manje političkim naslovima. Ministarska poruka je bila jasna. Pitanja SRCE ostaju delimično neodgovorena. Ekološke zabrinutosti su i dalje na stolu. Nedelju dana kasnije, ništa od toga nije nestalo — samo je izbledelo iz naslova.

A možda je upravo to razlog zašto vredi napisati komentar sedam dana kasnije. Kad se tabloidna prašina slegne, ostaje ono što je važno.

— Redakcija Sve Vesti