Saša je sa 11 godina nestao na putu do treninga: 22 godine posle majka je pronašla opremu i poruku "Mamice moja.."
Priča o nestanku dvanaestogodišnjeg Saše, koji je nestao pre 22 godine dok je išao na trening, dobila je novi, dirljiv obrt. Njegova majka, nakon više od dve decenije potrage, pronašla je dečiju opremu i poruku na kojoj piše "Mamice moja..". Ovaj trag pruža mračnu sliku događaja koji su zauvek promenili život jedne porodice. Dok je sestra Katarina nekada rado trčkarala po dvorištu i igrala se sa ocem, nestanak brata ostavio je neizbrisivu rupu. Iako su godine prošle, pronađeni predmeti služe kao bolni podsetnik na trenutak kada je jedan mali dečak nestao sa puta koji je trebalo da ga odvede u sportski klub. Pronađena odeća i emotivna poruka postali su jedini materijalni dokazi koji povezuju prošlost i sadašnjost u ovoj tragediji.
Tragedije koje počinju kao običan odlazak na sportski trening često se pretvaraju u beskonačnu noćnu morav za porodice koje čekaju povratak voljenih. Slučaj Saše nije samo priča o nestanku, već o neizdrživoj psihološkoj patnji majke koja decenijama živi u limbo stanju između nade i očaja. Pronalaženje dečje opreme i poruke "Mamice moja.." nakon 22 godine ne donosi olakšanje, već samo dublji nivo emocionalnog bola, jer ti predmeti više ne predstavljaju samo materijal, već svedoke trenutka u kojem je vreme stalo. Često se fokusiramo na statistiku nestalih osoba, zaboravljajući da iza svakog broja stoji Katarina koja je izgubila brata i roditelji koji su izgubili deo duše. Da li je pronalaženje ovih tragova zapravo početak rešenja ili samo još jedan bolan dokaz da su neka pitanja ostala bez odgovora zauvek?
