Ranjeni Nemanja tri godine nakon masakra u Malom Orašju i Duboni: "Vreme ne leči, samo naučiš da živiš s tim"
Prošle su tri pune godine od tragičnog događaja koji se desio 4. maja, kada je u masakru u Malom Orašju i Duboni ubijeno devetoro mladih ljudi. Zbog ovog zločina osuđen je Uroš Blažić. Tekst prati priču ranjenog Nemanje, koji tri godine nakon krvavog događaja pokušava da pronađe način da nastavi život. Nemanja ističe da vreme ne leči rane, već čovek samo nauči kako da živi sa neizbrisivim tragovima te tragedije. Incident u Malom Orašju i Duboni ostavio je duboke posledice na lokalnu zajednicu i porodice žrtava, dok proces oporavka od traumatičnog iskustva i fizičkih povreda traje neprekidno.
Tragedije koje se dešavaju u našim sredinama često se u medijima proglase za trenutne teme, dok se nakon nekoliko nedelja zaborave u sivilu svakodnevice. Međutim, za preživljene poput Nemanje, vreme nije linearni proces koji donosi olakšanje, već težak proces prilagođavanja stalnom prisustvu gubitka. Dok zakonski procesi protiv počinilaca poput Uroša Blažića dobijaju svoje završetke, emocionalni i društveni dug prema žrtvama ostaje neplaćen. Često posmatramo ovakve slučajeve kroz prizmu statistike i broja ubijenih, zaboravljajući da iza svake brojke stoji slomljena porodica i pojedinac koji će do kraja života nositi fizičke i psihičke ožiljke. Društvo koje brzo zaboravlja na ove tragedije zapravo pokazuje koliko je nespremno za istinsko suosjećanje i dugoročnu podršku onima koji su preživeli pakao. Da li je društvo zapravo spremno da prihvati odgovornost za pomoć žrtvama dugoročno, ili su oni samo statistika u izveštajima koji se brzo zaboravljaju?
