Ovo selo na jugu Srbije postalo je simbol opstanka: Na temeljima svetinje iz doba Nemanjića niče nešto posebno
Selo Matarova, koje se nalazi na samoj administrativnoj liniji sa Kosovom i Metohijom, doživljava značajne promene zahvaljujući izgradnji desetak kilometara asfaltnog puta. Infrastrukturni projekat direktno je uticao na svakodnevni život meštana i omogućio im bolju povezanost sa okruženjem. Selo je postalo simbol opstanka u južnoj Srbiji, a njegovo obnovljeno lice kini je na temeljima stare svetinje iz doba Nemanjića. Ova istorijska baština i novi putevi čine osnovu za razvoj zajednice koja se bori da ostane živa u osetljivom i strateški važnom regionu.
Asfalt na periferijama često nosi više od same praktičnosti; on je često jedina vidljiva nit koja povezuje izolovanost sa ostatkom države. U selima kao što je Matarova, gde se istorija Nemanjića susreće sa surovom realnošću administrativnih linija, desetak kilometara puta predstavlja razliku između nestanka i opstanka. Često posmatramo razvoj države kroz velike autoputeve i gradske projekte, dok su ovakvi lokalni putevi zapravo ključni za održavanje demografske stabilnosti u najkritičnijim zonama. Razvoj infrastrukture ovde nije samo inženjerski poduhvat, već čin očuvanja identiteta i prisustva na teritoriji koja je istorijski i politički osetljiva. Ako se temelji svetinje i novi putevi ne povežu sa stalnim ekonomskim podsticajima, rizikujemo da ostane samo infrastruktura u pustim mestima. Da li je dovoljno samo otvoriti put ka selu, ako nema dovoljno mladih ljudi koji će tim putem putovati ka budućnosti?
