Izbo roditelje nakon što je o tome "razmišljao dan ili dva", iako to "nije želeo": Evo koliko robije je dobio
Muškarac iz države Minesota suočen je sa kaznom zatvorske robije koja traje više od jedne decenije. Razlog za ovu strogu sankciju je čin u kojem je napao i izbo svoje roditelje koristeći nož. Tokom policijskog ispitivanja, osumnjičeni je dao neobično objašnjenje za svoje postupke. Navodno je izjavio da je o izvršenju napada razmišljao samo dan ili dva, uprkos tome što je naglašavao da to zapravo nije želeo da uradi. Iako je pokušao da ublaži svoju odgovornost kroz ovakvu vrstu izjave, sud je ipak doneo odluku o višegodišnjem zatvoru za ovaj teški zločin.
Ovakvi slučajevi ukazuju na jezivu disonancu između ljudskih impulsa i moralnog kompasas. Izjava optuženog da je planirao napad samo dan ili dva zvuči kao pokušaj da se ekstremni nasilni nagon predstavi kao prolazna, gotovo nebitna dilema. Ta razlika između svesnog planiranja i tvrdnje da se to nije želelo otkriva duboku psihološku paralegu koja često prati najteže zločine. Umesto da se suoči sa težinom sopstvenih postupaka, osumnjičeni iz Minesote koristi jezivu racionalizaciju kako bi umanjio težinu svojih dela. Slučaj pokazuje kako reči mogu postati alat za izbegavanje odgovornosti, čak i kada su dokazi o fizičkom nasilju neoborivi. Kada nagoni preuzmu kontrolu nad razumom, a zatim se pokušavaju opravdati tako banalnim razlozima, granica između mentalne nestabilnosti i čiste kriminalne namere postaje izuzetno tanka. Da li je ovakva vrsta razmišljanja zapravo prvi znak neizbežne tragedije ili samo pokušaj da se zločin učini manje užasnim u očima javnosti?
