Iza nasmejanog i šarmantnog dečka skrivao se brutalni ubica: Dve žene je iskasapio, a samo nekoliko nedelja radnije napao je dečka "Ta noć je mogla biti..."
Dokumentarac donosi potresne ispovesti žrtava Vejda Vilsona, muškarca koji je iza maske šarmantnog i nasmejanog mladića skrivao identitet brutalnog ubice. Prema navodima iz teksta, Vilson je iskasapio dve žene, dok je samo nekoliko nedelja nakon tih zločina izvršio napad na jednog dečaka. Žrtve i svedoci opisuju užasne detalje događaja, naglašavajući kontrast između njegovog spoljašnjeg ponašanja i unutrašnje surovosti. Dokumentarni film pokušava da razjasni motivaciju i način na koji je osoba koja deluje potpuno bezopasno uspela da izvede ovako težake zločine bez ranijeg otkrivanja svojih namera.
Ovaj slučaj ponovo pokreće debatu o tome koliko zapravo poznajemo ljude koji nam sede pored njih u kafiću ili prolaze pored nas na ulici. Vejd Vilson je bio majstor manipulacije, koristeći kult šarma kao najefikasniji štit od sumnje. Najstrašniji aspekt ovakvih zločina nije samo sama brutalnost, već sposobnost počinioca da u potpunosti maskira svoju psihopatsku prirodu. Ljudi su prirodno skloni da veruju pozitivnim emocijama koje neko emituje, što ubice često koriste kao oružje. Činjenica da je on, nakon ubistava dve žene, mogao da napadne dečaka samo nedelju dana kasnije, ukazuje na totalno odsustvo empatije i nepredvidivost koja je kobna. Da li je društvena potreba da svakoga vidimo kroz prizmu njegovog osmeha zapravo najopasnija rupa u našoj bezbednosti?
