Devojka sa cerebralnom paralizom i epilepsijom preminula, Hitna pomoć odbila da dođe na poziv njene majke: “Ponavljala sam da nema snage da hoda, prekinuli su vezu”
Tragičan događaj potresao je Inđiju nakon smrti 19-godišnje Sanje, koja je bolovala od cerebralne paralize i epilepsije. Majka devojčice, Vesna Vitas, izjavila je da je prošle srede hitno pozvala Hitnu pomoć zbog naglog pogoršanja zdravstvenog stanja ćerke. Prema njenim rečima, operateri su odbili da pošalju medicinsko vozilo, uprkos naglašavanju da devojka nema snage da hoda i da je u kritičnom stanju. Nakon što su prekinuli vezu, Sanja je istu noć preminula. Porodica je suočena sa neopisivim bolom i osećajem nepravde zbog neadekvatne reakcije službe koja je trebala da pruži hitnu medicinsku pomoć u trenutku kada je bila najpotrebnija. Ovaj slučaj ukazuje na ozbiljne propuste u komunikaciji i hitnoj intervenciji nad decom sa teškim invaliditetom.
Tragedija u Inđiji ponovo otvara bolnu debatu o tome koliko je sistem hitne pomoći zaista spreman da odgovori na krike najranjivijih članova društva. Kada operater u pozadnji telefonskog razgovora odluči da prekine vezu sa majkom koja očajnički traži pomoć za dete sa cerebralnom paralizom, ne radi se samo o tehničkoj grešci, već o dubokom moralnom kolapsu. Čini se da se u trenutnim uslovima ljudski život meri kroz rigidne protokole koji ne predviđaju empatiju, čak ni kada je u pitanju 19-godišnja devojka koja se bori sa epilepsijom. Umesto zaštite, porodica Vitas dobila je samo tišinu i prazan telefon, što je u suštini presuda koja je stigla pre same smrti. Da li je sistem postao toliko automatizovan da je zaboravio da su iza svakog poziva stoji ljudska drama i neizvesnost, ili su ovakvi propusti postali nova, mračna norma u našem zdravstvu?
