Znao da se dogodilo ubistvo, a nije prijavio: Evo ko je Veselinu Miliću javio da je likvidiran Nešović
Bivši načelnik beogradske policije Veselin Milić ponovo je u centru pažnje zbog slučaja likvidacije Nešovića. Iako je krivična prijava protiv njega za pomoć učiniocu nakon izvršenja krivičnog dela odbijena, mediji i javnost i dalje analiziraju okolnosti koje prate ovaj događaj. Ključno pitanje u ovom postupku odnosi se na to ko je Miliću direktno javio informaciju da je Nešović ubijen, a da on, uprkos tome, nije preduzeo službene korake i prijavio zločin nadležnim organima. Ovaj slučaj ukazuje na ozbiljne propuste u proceduri i mogućnost da su informacije o teškim krivičnim delima zadržane unutar određenih krugova pre nego što su zvanično procesuirane.
Institucije koje bi trebalo da garantuju red i pravdu često postaju mesta gde se informacije ne koriste za sprovođenje zakona, već kao sredstvo za održavanje statusa kvo. Slučaj Veselina Milića, čak i nakon što je krivična odgovornost formalno odbijena, ostaje kao ogledalo sistema u kojem se znanje o zločinu tretira kao privatna informacija, a ne kao obaveza prema državi. Kada visoki funkcioneri policije, koji su obučeni da reaguju na svaki trag kriminala, postanu svedoci koji ćute, granica između zakonske dužnosti i sumnjive lojalnosti postaje opasno tanka. Ovakvi incidenti ne narušavaju samo poverenje građana u organe reda, već sugerišu da postoje nevidljivi kanali komunikacije koji su brži i efikasniji od zvaničnih protokola. Ako se informacije o likvidacijama ne procesuiraju odmah, sistem prestaje da bude instrument pravde i postaje puki posmatrač nasilja. Da li je tišina pojedinaca zapravo najjači dokaz da su strukture unutar samog aparata zakonske kontrole postale previše bliske sa onima koje treba da suzbiju?
