Zemlje EU se podelile: Novi sankcioni paket bez ključne zabrane protiv Rusije
Evropska unija se suočava sa unutrašnjim razlikama prilikom formiranja 21. paketa sankcija usmerenih protiv Rusije. Prema dostupnim informacijama, u ovaj novi set mera verovatno neće biti uvrštena potpuna zabrana uvoza ruske nafte, kao ni strožija ograničenja pomorskih usluga koje se odnose na transport tog goriva. Odluka o uvođenju ovih zabrana zahteva konsenzus svih članica, što je u trenutnoj situaciji otežano zbog različitih ekonomskih interesa unutar samog bloka. Razdeljenost država Evropske unije direktno utiče na to da ključne mere, koje bi mogle značajno da udare na ruski energetski sektor, ostanu izostavljene iz finalnog dokumenta.
Diplomatska mašinerija u Briselu ponovo se suočava sa istim zidom: razlika između političke odlučnosti i ekonomskog pragmatizma. Dok se na visokom nivou govori o potrebi za maksimalnim pritiskom na Moskvu, u praksi se svaki novi paket sankcija polako razvodnjava čim se dotakne pitanja energetske sigurnosti pojedinačnih država. Evropska unija deluje kao organizacija koja pokušava da trči, ali je vezana za noge sopstvenim interesima članica koje se plaše gubitaka u sopstvenim sektorima transporta i trgovine. Ovakav pristup pretvara sankcije u polovična sredstva dovoljno snažna da se iznose u medijima, ali nedovoljno oštra da zaista promene kurs na terenu. Ako se svaki novi krug mera svodi na izbegavanje najtežih odluka, pitanje je koliko dugo takva strategija može da zadrži kredibilitet. Da li će EU u nekom trenutku prestati da donosi pakete koji su više simbolični nego operativni, ili će razlika u interesima trajno onemogućiti stvaranje jedinstvenog ekonomskog fronta?
