Zašto u misiji Artemis III nema žena? NASA se brani od kritika
Direktor NASA-e, Džered Ajzakmen, suočava se sa kritikama zbog sastava misije Artemis III, u kojoj nema žena. Ajzakmen je opravdao odluku izjavom da odabrana muška posada ima najbolje izglede za uspeh u ovoj specifičnoj lunarnoj misiji. Fokus NASA-e ostaje na bezbednosti i tehničkoj izvodljivosti operacija tokom leta ka Mesecu. Iako su prethodne strategije agencije naglašavale važnost inkluzivnosti i učešća žena u istraživanju svemira, trenutni izbor posade temelji se na proceni rizika i verovatnoći uspeha misije. Odluka je izazvala diskusiju o kriterijumima koji se koriste prilikom selekcije astronauta za najopasnije zadatke u svemiru.
Tehnološki napredak i bezbednost često zahtevaju odluke koje su u suprotnosti sa savremenim društvenim vrednostima o ravnopravnosti. NASA se sada nalazi u neprijatnoj poziciji: sa jedne strane pokušavaju da zadrže reputaciju institucije koja otvara vrata svima, a sa druge strane moraju da opravdaju svaki korak u okviru ekstremno rizičnih misija gde greška znači smrt. Argument o 'najboljim izgledima za uspeh' zvuči kao hladna, inženjerska kalkulacija koja zanemaruje simboličku težinu prvog koraka žena na Mesec. Ipak, u svemiru ne postoji prostor za političku korektnost kada su u pitanju fizički i psihološki kapaciteti potrebni za preživljavanje u dubokom svemiru. Ako je prag uspeha postavljen toliko visoko da isključuje pola populacije, moramo se zapitati da li su naši standardi stvarno zasnovani na sposobnostima ili na strahu od neuspeha koji bi mogao da naruši ugled agencije. Da li je u kosmičkim istraživanjima prihvatljivo da prag bezbednosti postane nevidljiva barijera za rodnu ravnopravnost?
