Zašto je Tužilaštvo u slučaju nestanka Aleksandra Nešovića Baje promenilo kvalifikaciju dela u "teško ubistvo", jer zvanično telo nije nađeno
Tužilaštvo je u postupku koji se vodi zbog nestanka Aleksandra Nešovića Baje promenilo kvalifikaciju dela u teško ubistvo. Ova odluka je doneta jer zvanično telo nestalog nije pronađeno. Slučaj je postao još složeniji nakon hapšenja Veselina Milića, koji je bio načelnik beogradske policije. Nakon procesa hapšenja, Milić je smenjen sa svoje funkcije. Ovakvi događaji izazivaju sumnju u transparentnost istrage i otvaraju brojna pitanja o tome kako se sprovodi postupak u slučajevima kada su u igru uključeni visoki policijski funkcioneri. Fokus istražitelja je sada na dokazivanju težinskog kriminalnog dela, uprkos nedostatku fizičkog tela žrtve.
Kada se u jednom istrazi pojavi nestanak osobe, a zatim i smena načelnika beogradske policije Veselina Milića, granica između kriminalističkog izveštaja i triler serije postaje izrazito tanka. Promena kvalifikacije dela u teško ubistvo, iako zakonski opravdana odsustvom tela, deluje kao pokušaj da se proces drži u okvirima stroge pravne kategorije, čak i kada su dokazi još uvek u sivoj zoni. Hapšenje visokog oficira ne unosi samo konfuziju, već i opravdanu sumnju u to koliko je sistem sposoban da sam sebe kontroliše. Umesto jasnih odgovora, dobijamo niz smena i promena pravnih osnova, dok se suština slučaja Aleksandra Nešovića Baje polako gubi u birokratskim i policijskim krugovima. Može li pravda biti efikasna kada su ključni akteri istrage istovremeno i subjekti i predmeti policijskih akcija?
