Vučić tvrdi da mu je zabranjen pristup na N1: Neće da me puste da ti njihovi frustrirani ne čuju šta je stvarna istina
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je tokom gostovanja na televiziji Prva da mu je zabranjen pristup medijskoj kući N1. Vučić je navodi da mu nije dozvoljeno da u toj redakciji iznese svoje stavove i da se na toj televiziji ne može čuti stvarna istina. On je prisutan u medijskom prostoru izjavio da su zaposleni u toj kući frustrirani i da ne žele da slušaju njegove poruke. Ovim izjavama predsednik direktno kritikuje rad N1, tvrdeći da postoji namerno blokiranje njegovog pristupa njihovim emisijama, što dodatno napetuje odnose između državnih vlasti i nezavisnih medija u Srbiji.
Sukob na relaciji vlast i medija u Srbiji dobija još jedan sloj u vidu ličnih optužbi i tvrdnji o zabranama pristupa. Kada predsednik države javno optužuje jednu medijsku kuću da mu ne dozvoljava da govori, on ne kritikuje samo uredničku politiku, već postavlja narativ o medijskoj cenzuri koja je, prema njegovim rečima, usmerena protiv njega. Ovakav diskurs stvara polarizaciju u javnosti, gde se medij nije samo posmatrač ili kritičar, već aktivni učesnik u sukobu koji se vodi preko ekrana. Problem nije samo u tome ko može da govori, već u tome kako se te izjave koriste za građenje slike o neprijateljstvu između države i onih koji su u poziciji da postavljaju pitanja. Ako je svaki pokušaj kritičkog rada interpretiran kao lični napad ili blokada, prostor za suštinsku debatu se sužava na puki sukob istina. Da li ovakve optužbe zapravo služe da ozbiljno ispitaju slobodu medija ili su samo način da se legitimitet kritičara umanji u očima šire publike?
