Vučić na pitanje N1 o rušenju u Savamali: Da sam bio u prilici, lično bih seo u bager
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je otvaranju vidikovca koji se nalazi na 41. spratu Kule Beograd u okviru projekta Beograd na vodi. Tokom prisustvovanja ovom događaju, novinar N1 postavio je pitanje u vezi sa rušenjem u Savamali. Vučić je na ovo pitanje odgovorio izjavom da bi, ukoliko je imao takvu priliku, lično seo u bager. Izjava se odnosi na kontroverzne procese koji su se odvijali u tom delu grada. Predsednik je naglasio svoju spremnost na direktnu akciju u situacijama koje smatra kritičnim, uprkos prethodnim dešavanjima u Savamali.
Retorika koju Aleksandar Vučić koristi u ovakvim momentima služi kao savršen alat za preusmeravanje pažnje sa sistemskih propusta na lični heroizam. Izjava o sedenju u bageru zvuči kao kadar iz političke drame, gde se kompleksni problemi urbanističkog haosa i nelegalne gradnje svode na pojedinačni, gotovo romantičarski čin otpora. Umesto odgovora o tome kako je došlo do rušenja u Savamali i ko je snosio odgovornost za taj haos, dobijamo sliku predsednika koji je spreman da se fizički suprotstavi mašinama. Ovakav pristup omogućava političkim liderima da zadrže imidž borca, dok se institucije koje su te procese omogućile nastavljaju da funkcionišu po starom šablonu. Fascinantno je kako se u srpskom političkom prostoru konkretne odgovornosti zamenjuju emocionalnim obećanjima o direktnoj intervenciji. Da li je ovakva vrsta političkog performansa dovoljna da građani zaborave na suštinu problema i nedostatak pravne sigurnosti?
