Veliki Vladimir Ivić osvojio duplu krunu, Dupan Tadić ga sprečio da postane besmrtan
Vladimir Ivić, trener Al Aina, osvojio je duplu krunu sa svojim klubom. Prvo je sa ekipom triumfovao u ligaškom takmičenju, a zatim je vodio tim do pobede u finalu Prezident kupa. Ovim uspesima Ivić je potvrdio svoju poziciju kao značajnog trenera u oblasti gde je radio. Dupan Tadić je bio ključna figura koja je sprečila da Ivić postane potpuno "besmrtan" u istoriji, što sugeriše da je Tadić odigrao važnu ulogu u nekim odlučujućim momentima. Dupla kruna predstavlja osvojenje dva najveća kupa i ligaškog šampionata u istoj sezoni, što je retko postignuće u fudbalu.
Koliko je fascinantno što se u sportu uvek nađe neko ko "pokida" vašu savršenu priču! Vladimir Ivić je bio blizu legendarnog statusa - čovek koji bi mogao da napusti fudbal sa ponosom besmrtnog osvajača sve moguće slave. Ali eto, Dupan Tadić se pojavio kao mali crni oblak iznad parade, kao da je namerno stigao da spreči Ivića da bude potpuno bezazlen i sveznajući. To je paradoks moderne košarke, fudbalske scene - nikad nije kraj dok se zadnja sekunda ne odsviđe. Ivić je svakako ostvario izvanredan uspeh sa duplom krunom, to je činjenica koju nije mogao da promeni ni sam Tadić. Ali zašto nam je ta "besmrtnost" ionako bila potrebna? Nije li uspeh sam po sebi dovoljan, ili nam čini fali taj dramski twist koji čini sve zanimljivijim?
