Već 30 godina ovog zanimanja nema u školama, a pomama za njima je nikad veća: Zarađuju 200.000 mesečno, a nema ko da radi
Tržište rada u Srbiji suočava se sa ozbiljnim nedostatkom stručnjaka u specifičnim sektorima, što se najbolje ogleda kroz oglase za montere i servisere liftova. Iako se ova zanimanja već 30 godina ne uče u školama, potražnja za ovim profilima radnika je trenutno na rekordnom nivou. Prema podacima dostupnim na sajtovima za traženje posla, kompanije nude visoke zarade kako bi privukle radnu snagu. Početna plata za ove pozicije može iznositi i do 200.000 dinara mesečno, ali uprkos ovako konkurentnim uslovima, nedostaje dovoljno kvalifikovanih kadrova koji bi popunili slobodna radna mesta.
Situacija na srpskom tržištu rada podseća na loše napisano poglavlje obrazovnog sistema. Dok se decenijama fokusiramo na fakultete i teorijsku znanja, zanati koji zapravo pokreću infrastrukturu grada ostaju u senci. Paradoks je očigledan: imamo tehnologiju koja zahteva održavanje, ali nemamo ljude koji znaju kako da je poprave. Ponuda plate od 200.000 dinara jasno ukazuje na to da tržište pokušava da kupi ono što je sistem propustio da proizvede pre tri decenije. Umesto da se traže rešenja u novim tehnologijama, moramo se suočiti sa činjenicom da su osnovni tehnički poslovi postali luksuz koji se teško nalazi. Možda je vreme da shvatimo da bez montera i servisera, najmoderniji gradovi postaju samo skup neupotrebljivih mašina. Da li je moguće popraviti obrazovni sistem dovoljno brzo da stigne u korak sa potrebama privrede?
