Utisak nedelje: O ubistvu na Senjaku znamo onoliko koliko predsednik države želi da znamo
Tekst se bavi misterioznim okolnostima ubistva Aleksandra Baje Nešovića koje se dogodilo na Senjaku. Fokus istraživanja i javnog interesovanja usmeren je na ključna pitanja koja nisu dobila jasne odgovore, naročito u vezi sa ulogom i prisustvom načelnika beogradske policije Veselina Milića na samom mestu zločina. Autor ističe da su informacije dostupne javnosti ograničene i da proces otkrivanja istine deluje kao da je pod kontrolom najviših državnih funkcija. Premda su detalji samog događaja predmet rasprave, centralna tačka ostaje nejasnoća oko toga koliko će država dozvoliti javnosti da sazna o stvarnim uzrocima i učesnicima ovog tragičnog incidenta.
Zataškavanje informacija o visokopozicioniranim policijskim zvaničnicima često postaje standardni mehanizam zaštite državnog aparata. Kada se na mesto zločina pojavi čovek Veselina Milića, pitanje više nije samo o tome ko je izvršilao ubistvo, već o tome kakva je hijerarhija odgovornosti u samoj instituciji koja bi trebala da garantuje pravdu. Ovakvi slučajevi na Senjaku ne podsećaju samo na tragediju pojedinca, već na duboki deficit transparentnosti koji kvari odnos između građana i države. Umesto jasnih odgovora, javnost dobija samo fragmente istine koje su odobrile relevantne kancelarije, čime se stvara utisak da je pravda proces koji se prilagođava političkim potrebama, a ne dokazima. Ako su prisustva visokih funkcionera na mestima zločina predmet tajni, a ne javnog uvida, onda se sam sistem suočava sa krizi legitimiteta. Da li možemo očekivati istinsku istragu tamo gde su granice između policije i vlasti toliko zamagljene?
