Uprkos merama podrške, Romi i dalje među najteže zapošljivim grupama u Srbiji
Uprkos niza usvojenih programa i strateških ciljeva koji su u poslednjih nekoliko godina implementirani radi unapređenja položaja romske zajednice, pripadnici ove grupe i dalje se u Srbiji klasifikuju kao jedna od najteže zaposljivih populacija. Cilj ovih mera podrške bio je da se olakša pristup tržištu rada i smanji socijalna marginalizacija, ali rezultati pokazuju da postoje duboki strukturalni problemi. Strategije koje su osmišljene da podrže inkluziju i ekonomsku aktivnost Romaca na tržištu rada još uvek nisu uspele da premoste jaz između formalnih planova i stvarnih prilika za zapošljavanje u realnom sektoru.
Statistika o zapošljivosti često služi kao suvi dokaz o neuspehu, ali u slučaju romske zajednice, ona je zapravo ogledalo duboke društvene neprilagođenosti. Čini se da se državni programi i strategije često zaustavljaju na nivou papira, kreirajući privid napretka koji se ne ogleda u svakodnevnom životu pojedinaca. Problem nije samo u nedostatku radnih mesta, već u sistemu koji je dizajniran da bude inkluzivan u teoriji, ali ostaje nepristupačan u praksi. Kada se merama podrške ne uspe u osnovnoj svrsi, one postaju samo još jedan red u budžetskim izveštajima koji maskiraju neprolazne barijere. Možda je problem u tome što pokušavamo da rešimo problem socijalne isključenosti isključivo ekonomskim alatima, zanemarujući duboko ukorenjene predrasude koje su jače od bilo kog zvaničnog programa. Da li je moguće stvoriti istinite šanse za posao bez prethodnog, temeljitog demontaže društvenih predrasuda koje i dalje definišu ko je 'poželjan' radnik, a ko ne?
