"U tvojim godinama pešačila sam 10 km do škole": Psiholog objasnio zašto ovakve priče loše utiču na decu
Psiholog analizira negativne efekte priča koje roditelji i odrasli često ispričavaju deci o težinama kroz koje su sami prolazili. Ovakve naracije, koje počinju sa "U tvojim godinama ja sam...", mogu imati štetne posledice na dečji razvoj i psihološko blagostanje. Umesto da motivisanja, takve priče često demotivišu decu i stvaraju pritisak. Strucnjak objašnjava da relativizovanje dečjih problema kroz prikaze sopstvenih težina nije konstruktivno i umesto toga vodi ka osećaju krivice i nedostojnosti kod dece. Psiholozi preporučuju da se deca sluša i potvrdi njihov emotivni svet bez poređenja sa iskustvima odraslih.
Zanimljivo je kako smo stvorili kulturu u kojoj se jadranje roditelja o sopstvenim borbama doslovno koristi kao edukativni alat za decu. Kao da je ljubav i podrška rezervisana samo za one koji su hodali 10 kilometara do škole kroz sneg i mrak. Psiholog nas suočava sa činjenicom da ovakve priče nisu motivacijske - one su jednostavno prikriveni vid kritike. Dete čuje da ego problemi nisu dovoljno ozbiljni, da nije dovoljno jaka, da ima pristojne uslove u odnosu na ono kroz šta je prošao roditelj. Umesto da gradimo poverenje i sigurnost, gradimo komplekse. Zar ne bi bilo bolje da poslušamo našu decu umesto da je poučavamo o patnji kao vrednosti?
