U ovoj zemlji lutke brinu o starijima: Iza svega se krije tužna priča
U Južnoj Koreji, 78-godišnja Bang Čun Dža živi sama u svom malom stanu, ali ne u potpunoj samoći. Njena svakodnevica obuhvata vreme provedeno sa lutkom koju pokreće veštačka inteligencija. Za stariju predstavnicu Južne Koreje, ovaj tehnološki izum postao je neka vrsta saputnika, odnosno drugara. Primena veštačke inteligencije u ovom slučaju služi kao podrška penzionerima koji se suočavaju sa izolacijom. Ovakva tehnologija u Južnoj Koreji koristi se kako bi se pružila pomoć starijim osobama, pružajući im interakciju i osećaj prisustva drugih, uprkos fizičkoj usamljenosti.
Samotnost u starosti postala je globalni fenomen koji se pokušava rešiti silovito algoritmi i silicijumskim čipovima. Situacija u Južnoj Koreji, gde 78-godišnja Bang Čun Dža komunicira sa lutkom, predstavlja ekstremni primer društvene adaptacije na demografsku krizu. Umesto ljudskog zagrljaja i razgovora sa porodicom, penzioneri dobijaju programirane odgovore i veštačku empatiju. Iako je tehnologija očigledno dizajnirana da popuni prazninu i spreči emocionalni kolaps, ona ostaje samo simulacija prisustva. Možda je ovo neizbežna budućnost u društvima koja su zaboravila na međugeneracijsku povezanost, ali ostaje pitanje da li možemo nazvati pomocima rešenje koje samo maskira duboku ljudsku izolaciju. Da li je robotizovana uteha zapravo priznanje da smo kao društvo izgubili sposobnost da brinemo o sopstvenim starijima na tradicionalan način?
