U diplomatiji je bitno ono što oči ne vide: Crna Gora na pragu EU, Albanija odmah iza - a gde je Srbija
Samit pod nazivom "EU-Zapadni Balkan", održan u Tivtu, bacio je novo svetlo na proces integracija zemalja regiona u Evropsku uniju. Dok su Crna Gora i Albanija trenutno na korak od procesa članstva, situacija u Srbiji ostaje neizvesna i puna otvorenih pitanja. Diplomatski susreti u Crnoj Gori naglasili su dinamiku kojom se južne komšije kreću ka Briselu, dok se za Srbiju ne primećuje isti tempo napretka. Samit je poslužio kao platforma za razmenu stavova o budućnosti Zapadnog Balkana, ali je istovremeno istakao duboku razliku u političkom smeru i brzini reformi koje vode ka evropskim standardima, što direktno utiče na poziciju Beograda u odnosu na ostale države u regionu.
Diplomatski trci na relaciji BriselTivat otkrivaju surovu realnost evropskih integracija: brzina nije samo pitanje politike, već i sposobnosti da se zemlja uklopi u funkcionisanje zajednice. Crna Gora i Albanija su uspele da postanu akteri koji čekaju na konačan poziv, dok se Srbija u ovom kontekstu učvršćuje u statusu posmatrača koji posmatra tu promenu iz distancije. Dok se južne komšije postepeno prilagođavaju pravilima igre koja važe u EU, Beograd se suočava sa unutrašnjim i spoljnim faktorima koji mu ne dozvoljavaju da isprati taj ritam. Razlika u napretku nije samo statistička, već predstavlja suštinsku promenu u geopolitičkom pozicioniranju država na Balkanu. Dok se jedan deo regiona priprema za ulazak u evropsku porodicu, drugi deluje kao da se nalazi u stanju strateškog čekanja ili stagnacije. Da li je Srbija zaista zaostala u procesu ili je njen put jednostavno definisan drugačijim prioritetima koji se ne poklapaju sa trenutnim interesima Evropske unije?
