Trebalo je da bude najluksuzniji hotel na svetu - megalomanski projekat koji je progutao milione
Severna Koreja je 1987. godine u Pjongjangu započela izgradnju ogromnog zdanja koje je projektovano kao najluksuzniji hotel na svetu. Ovaj megalomanski projekat, koji svojim oblikom podseća na piramidu, planiran je da bude visoko čak 330 metara. Iako je investicija zahtevala milione dolara, izgradnja je postala simbol neostvarenih ambicija i ekonomskog rasipanja. Zdanje je kroz decenije postajalo simbol neuspeha, jer su ogromni troškovi i političke okolnosti sprečili da hotel ikada postane funkcionalan i otvoren za goste, ostavljajući ga kao neukošeni spomenik propuštenim prilikama.
Beton i čelik u Pjongjangu služe kao nemi svedoci ideologije koja je u nekoj tački izgubila kontakt sa ekonomskom realnošću. Piramidalni hotel od 330 metara nije bio samo arhitektonski poduhvat, već pokušaj da se kroz materijalnu veličinu projektuje moć koja se ne može meriti isključivo brojem stanovnika ili vojnom snagom. Ovakvi projekti često postaju zamke za režime: pokušaj da se postigne globalna prestižnost kroz izolovanu izgradnju rezultira samo ogromnim dugovima i praznim, visokim konstrukcijama. Kada se ambicija pretvori u čist megalomanizam, arhitektura prestaje da služi ljudima i počinje da služi samo demonstraciji snage koja nema gde da se iskoristi. Može li država ikada izgraditi istinsku sliku uspeha pomoću zdanja koja nikada ne primaju goste, ili su ovakvi spomenici propasti samo dokaz da se prestiž ne može kupiti milionskim investicijama u beton?
