Transatlantski sukob preko leđa BiH?
Vašington i Brisel se trenutno nalaze u suprotstavljenim pozicijama povodom budućnosti Kancelarije visokog predstavnika (OHR) u Bosni i Hercegovini. Spor se odnosi na izbor naslednika visokog predstavnika Christopha Schmitta, kao i na širi okvir ovlašćenja ove institucije. Dok američka administracija i određeni krugovi u Vašingtonu zagovaraju drugačiji pristup, evropski centri moći u Briselu insistiraju na očuvanju trenutnog sistema. U pozadini ovih diplomatskih nesuglasica nalazi se i pitanje energetskog suvereniteta, konkretno sukob oko projekata gasovoda. Ovi faktori polako oblikuju novu dinamiku u međunarodnoj podršci za stabilnost BiH, dok se ključne odluke odlažu zbog nedostatka konsenzusa između dva velika transatlantska partnera.
Diplomatska arena oko Bosne i Hercegovine ponovo je postala poligon za testiranje uticaja između Vašingtona i Brisela. Umesto jasne i jedinstvene strategije, primećuje se razdor koji se ne tiče samo imena budućeg visokog predstavnika, već i same suštine međunarodne prisutnosti u regionu. Kada se strateški interesi velikih sila sudare, lokalni politički akteri često koriste taj vakuum da bi dodatno izobličili procese reformi. Problem nije samo u birokratskim procedurama OHR-a, već u činjenici da se suverenitet države često posmatra kao pisaći sto na kojem se određuju energetski i politički interesi velikih igrača. Sukob oko gasovoda samo potvrđuje da su energetika i politika neraskidivo spojeni, čak i kada se ti sukobi vode na hiljadama kilometara daleko od samog terena. Da li će ova nesuglasnost rezultirati jačom integracijom BiH ili će samo produbiti političku paralizu kroz koje se zemlja već godinama kreće?
