Titanova atmosfera je gušća od Zemljine, reke i jezera su od metana i etana, a letenje je lakše od vožnje
Titan, najveći Saturnov mesec, predstavlja svet koji se suprotstavlja svim zemaljskim standardima. Njegova atmosfera je znatno gušća od atmosfere na Zemlji, što stvara potpuno drugačije uslove za kretanje i fizičke procese. Umesto vode, na površini ovog nebeskog tela nalaze se reke, jezera i mora koja su sačinjena od tečnih ugljovodonika, konkretno metana i etana. Ovakav sastav površinskih voda i gustina vazduha direktno utiču na to da je letenje na Titanu znatno lakše nego što bi to bilo na našoj planeti. Ovakve karakteristike čine Titan jedinstvenim objektom u našem Sunčevom sistemu, gde se hemijski procesi odvijaju u okruženju koje je radikalno različito od onog koje poznajemo.
Zemlja često deluje kao jedini ispravan model za život i fizičke zakone, ali Titan nam šalje surov podsetnik na to koliko je naš pogled na svet ograničen. Dok smo navikli da voda bude osnovni sastojak svakog ekosistema, na ovom mesecu Saturnovog prtljaga, hemija se odvija kroz metan i etan, stvarajući svet koji je istovremeno poznat i potpuno stran. Fascinantno je kako prosta promena sastava zamena vode ugljovodonikom menja sve, od gustine vazduha do načina na koji se vazdušni jastuci pomeraju kroz atmosferu. Često zaboravljamo da su uslovi koje smatramo apsolutnim, zapravo samo lokalni slučaj u ogromnom kosmičkom prostoru. Naučna istraživanja ovakvih svetova ne služe samo da bi smo otkrili nove materije, već da bi nam pomogla da shvatimo koliko je naša perspektiva relativna. Ako je letenje na Titanu lakše nego vožnja automobila na Zemlji, koliko su zapravo naše svakodnevne pretpostavke o prirodnim zakonima pogrešne u širem smislu?
