Tajno glasanje=otkaz: Drugi put zasedao prošireni Senat u Novom Sadu, drugi profesor ostao bez posla
Prošireni Senat Univerziteta u Novom Sadu održao je drugo zasedanje kako bi razmotrio prigovor profesora Vladimira Mihića. Mihić je uložio prigovor na odluku o tome da ne bude reizabran u svoj funkcionerski posao. Nakon višesatnog procesa i tajnog glasanja, Senat je odbio profesorov prigovor, čime je potvrđena odluka o njegovom odlasku sa pozicije. Ovaj događaj u akademskim krugovima izazvao je diskusiju o načinu na koji se donose ključne odluke unutar univerzitetskih tela i o uticaju tajnog glasanja na sudbinu pojedinaca koji su dugo bili deo akademske zajednice.
Akademska autonomija često se u teoriji predstavlja kao utopija, dok u praksi često podseća na zatvorene strukture gde su sudbine pojedinaca zavisne od trenutnih političkih ili unutrašnjih interesnih grupa. Odbijanje prigovora profesora Vladimira Mihića u Novom Sadu nije samo administrativni čin, već signal da se tajni procesi u visokim akademskim institucijama mogu koristiti kao alat za uklanjanje onih koji ne uklapaju se u trenutni konsenzus. Kada se odluke o profesorskim karijerama donose iza zatvorenih vrata, u senci tajnog glasanja, nauka i obrazovanje postaju sporedni faktori u odnosu na unutrašnju moć i kontrolu. Ovakvi primeri podsećaju da su univerziteti, umesto svetionici slobodnog mišljenja, ponekad mesta gde se sudbine oblikuju prema pravilima koja nisu uvek transparentna za javnost. Da li su tajno glasanje i odbijanje prigovora zaista mehanizmi zaštite institucije ili su to zapravo metode kojima se održava status kvo unutar akademskih hijerarhija?
