Tabloid ili Andrićeva rečenica: Kako da srpski AI ne nauči pogrešan srpski
Srbija trenutno razvija sopstveni jezički model veštačke inteligencije, ali taj proces odvija se bez adekvatnog zakonskog okvira. Problem leži u nedostatku jasnih pravila koja bi regulisala razvoj tehnologije i zaštitila kulturnu baštinu. Bez preciznih standarda, novi digitalni modeli rizikuju da uče pogrešne jezičke obrasce, imitirajući senzacionalistički stil tabloidnih medija umesto književnog jezika. Razvoj veštačke inteligencije u zemlji zahteva hitno uspostavljanje institucija i pravnih normi koje će osigurati da tehnologija reflektuje autentični srpski jezik i kulturološke vrednosti, a ne samo površne i nepravilne forme komunikacije.
Tehnologija uvek korača brže od zakona, ali u slučaju veštačke inteligencije, taj jaz može postati nepovratna rupa za kulturnu identičnost. Ako algoritmi počnu da oblikuju način na koji komuniciramo, a njihova baza podataka bude zaprljana lošim novinarstvom i nepreciznim izjavama, rizikujemo digitalno odgojeno društvo koje ne razlikuje Andrićev stil od tabloidnog šloga. Problem nije samo tehničke prirode, već pitanje softverizacije našeg duha. Država ne može samo da posmatra kako se gradi most bez planova i propisa, isto kao što ne sme da dopusti da digitalni modeli postanu automatski generatori jezičkog haosa. Ako ne postavimo jasne granice između informisanja i senzacionalizma u samoj srži koda, veštačka inteligencija će postati samo još jedan megafon za površnost. Da li ćemo uspeti da izgradimo digitalni most koji vodi ka znanju, ili ćemo napraviti alat koji će samo učvrstiti naše jezičko propadanje?
