Svetski kongres ekonomista: Ravnopravnost žena na tržištu rada traži više od dobrih zakona
Na Svetskom kongresu ekonomista istaknuto je da ravnopravnost žena na tržištu rada zahteva mnogo širi pristup od puke izmene zakonskih okvira. Učesnici skupa naglasili su da ekonomsko osnaživanje žena nije isključivo pitanje plata i radnih mesta, već obuhvata i nivo bezbednosti, pravnu zaštitu i dostupnost neophodnih usluga. Analize su ukazale na to da društvena očekivanja i kulturni obrasci direktno utiču na mogućnosti koje žene imaju u profesionalnom okruženju. Da bi se postigla istinska ravnopravnost, potrebno je adresirati i pitanje dostupnosti usluga koje olakšavaju balansiranje između privatnog i poslovnog života. Kongres je zaključio da su dobri zakoni samo osnova, dok je za realnu promenu neophodno menjanje duboko ukorenjenih društvenih struktura i standarda.
Zakoni su često samo papirni štit koji ne može da zaustavi nevidljive barijere u svakodnevnom radnom procesu. Dok se politički i ekonomski krugovi bave usvajanjem novih propisa o ravnopravnosti, realnost na terenu pokazuje da su društvena očekivanja i dalje najjači neprijatelji ženske profesionalne ambicije. Često se fokus stavlja na statistiku zaposlenosti, dok se zanemaruje dubina problema koji leži u nedostatku bezbednosti i neadekvatnoj infrastrukturi za negu i podršku. Ekonomsko osnaživanje se ne postiže samo izdatim sertifikatom o jednakosti, već kroz stvarne uslove koji omogućavaju ženi da ne bira između karijere i osnovnih životnih potreba. Čini se da društvo još uvek ne razume da prava ženska moć na tržištu rada nije samo pitanje pravde, već i ključni motor ekonomskog rasta koji trenutno radi pod pritiskom starih obrazaca. Da li ćemo ikada dočekati vreme kada će pravo na profesionalni napredak biti samo pitanje kompetencije, a ne borbe protiv društvenih predrasuda i nedostatka sistema podrške?
