Studentkinja iz Niša: Ušla sam 23. maja u Ćacilend da snimam, Vukašin Đoković iz SNS me zaustavio i pretio "crnim šatorom"

Studentkinja iz Niša, Milica Nenadović, optužila je Vukašina Đokovića, člana Srpske napredne stranke (SNS), za zastrašivanje i pretnje tokom njenog snimanja u Nišu. Nenadović navodi da je 23. maja ušla u prostorije koje se nalaze u okviru Ćacilendena kako bi snimila ljude koji joj liče na batinaše. Prema njenim rečima, Đoković ju je zaustavio i uputio pretnje terminom crni šator. Ova situacija je izazvala reakcije nakon što je studentkinja javno iznela detalje o incidentu koji se dogodio u Nišu. Incident se dogodio dok je ona pokušavala da dokumentuje događaje u parku, što je dovelo do direktnog sukoba sa pripadnikom vladajuće stranke.

Incident u Nišu ponovo nameće neprijatnu sliku o tome kako se politička moć manifestuje na lokalnom nivou, često kroz direktan pritisak na pojedince. Kada se terminologija poput crnog šatora koristi u kontekstu zastrašivanja studentkinje, ne govori se samo o jednom incidentu, već o načinu na koji se partijska pripadnost koristi kao sredstvo za kontrolu javnog prostora. Ovakve situacije ukazuju na duboki jaz između građanskih prava na slobodno dokumentovanje i neformalne moći koju pojedinci iz vladajućih struktura koriste da bi sprečili svedočanstva koja bi im mogla narušiti imidž. Problem nije samo u samoj pretnji, već u atmosferi u kojoj se običan građanin oseća ugroženo dok samo drži telefon u rukama. Ako je javni park mesto gde se osećate nesigurno zbog političke pripadnosti onoga ko vas zaustavlja, gde onda počinje prava sloboda? Da li ćemo uvek morati da čekamo da se ovakvi incidenti iznesu na medije da bi se uopšte prodiskutovalo o granicama moći u našim gradovima?