Studenti su koknuli i Baju
Kolumnista Draža Petrović u svom tekstu analizira kontrast između kolektivnog delovanja studenata i izolovanog načina rada predsednice kabineta Ane Brnabić. Dok studenti zasedaju u plenumima i deluju kao grupa, Brnabić se, prema autorovim rečima, zaseda sama u sogenannten 'planumu'. Autor koristi metaforu o 'koknuti Baju' kako bi opisao situaciju u kojoj se pojedinci ili grupe suočavaju sa političkom ili društvenom realnošću. Tekst se fokusira na način na koji se moć i prisustvo manifestuju u javnom prostoru, poredeći masovni protestni duh sa institucionalnom samoizolacijom visokih funkcionera.
Kontrast između bučnog, kolektivnog zasedanja studenata i tišine u Brnabićevom 'planumu' otkriva duboku provaliju u modernom političkom prostoru. Jedna strana koristi masu kao alat za promenu, dok druga koristi izolaciju kao štit od odgovornosti. 'Planum' nije samo prostor za rad, već simbol političkog utočišta gde se odluke donose u odsustvu javnog oka. Dok studenti pokušavaju da zauzmu prostor koji im pripada, institucije se polako povlače u unutrašnje krugove, stvarajući prostor gde se politička moć ne bori sa argumentima, već se samo sklanja od njih. Ovakva dinamika stvara političku atmosferu u kojoj je dijalog zamenjen samoizolacijom, a javni prostor postaje arena u kojoj se više ne komunicira, već samo zaseda ili beži. Da li je takva izolacija zapravo strategija preživljavanja ili početak konačnog gubitka legitimiteta pred snagom kolektivnog pokreta?
