Srbija dobija prvi zakon o veštačkoj inteligenciji: Šta će biti zabranjeno, šta visokorizično
Srbija priprema svoj prvi zakon o veštačkoj inteligenciji kako bi uspostavila jasna pravila za bezbednu i odgovornu primenu ove tehnologije. Cilj novih propisa jeste da se definišu kategorije sistema, uključujući one koji se smatraju visokorizičnim, ali i da se uvedu stroge zabrane za određene vrste primene koja mogu ugroziti ljudska prava. Zakon će pokušati da balansira između podrške inovacijama i zaštite građana od zloupotreba algoritama. Ovakav pravni okvir bi trebalo da omogući razvoj digitalne ekonomije, uz istovremeno sprečavanje nekontrolisanog korišćenja automatizovanih sistema u ključnim sektorima društva. Implementacija ovih pravila biće ključna za usklađivanje domaće tehnološke scene sa međunarodnim standardima, posebno sa regulativama koje uvodi Evropska unija.
Pravni okvir za algoritme često dolazi kao odgovor na tehnološku stvarnost koja je već davno otišla korak ispred zakonodavaca. Dok se u svetu raspravlja o etičkim granicama mašinskog učenja, Srbija pokušava da postigne dvostruki cilj: da ne postane tehnološki sivi pirg zbog preterane regulacije, ali i da ne dozvoli da digitalni prostor postane nekontrolisano polje eksperimenata. Problem sa ovakvim zakonima nije samo u definisanju šta je visokorizično, već u tome koliko će država zapravo imati resursa da nadgleda kod koji se menja iz sekunde u sekundu. Ako zakon ostane samo na papiru, rizikujemo da imamo moderan pravni tekst koji je potpuno bespomoćan pred realnom moći globalnih tehnoloških giganta. Da li će novi propisi biti stvarni štit za građane ili samo birokratski pokušaj da se ukroti nešto što je po prirodi neuhvatljivo?
