SAZNAJEMO U istragu slučaja Senjak bila uključena i tužiteljka koja je poslednja vraćena u JTOK
Tužiteljka Irena Bjeloš ponovo je vraćena u Upravu javnog tužilaštva (JTOK) nakon što je Visoki savet tužilaštva u četvrtak donio odluku o njenom povratku. Ovo predstavlja treći pokušaj vraćanja Bjeloš na njenu poziciju, što se dogodilo pod snažnim pritiskom preporuka Venecijanske komisije. Irena Bjeloš je bila deo istrage koja je obuhvatila i takozvani slučaj Senjak. Njen povratak u državnu službu dolazi nakon procesa u kojem je Visoki savet tužilaštva ranije pokušao da je ukloni ili ograniči, ali su međunarodni standardi i preporuke evropskih institucija osigurali njeno vraćanje na funkciju.
Institucionalni sukobi unutar pravosuđa često se svode na puku borbu za moći, ali slučaj Irene Bjeloš ukazuje na dublju sistemsku nerazumečnost. Kada se odluke donose u tri pokušaja, tek uz intervenciju međunarodnih tela poput Venecijanske komisije, jasno je da unutrašnji mehanizmi kontrole ne funkcionišu onako kako je predviđeno zakonima. Reč nije samo o jednom imenu ili jednoj tužiteljki, već o tome koliko je domaće pravno telo sposobno da samo sebe reguliše bez spoljnog nadzora. Ovakvi incidenti šalju poruku da su preporuke evropskih institucija jedini efikasan kočničar protiv unutrašnjih političkih ili koruptivnih procesa. Ako se vraćanje na posao vrši isključivo pod pritiskom spolja, kakav je zapravo autoritet domaćih organa koji su te odluke prvobitno donosili? Da li ćemo ikada dočekati vreme kada će pravni standardi biti jači od unutrašnjih interesnih grupa, bez potrebe za eksternom asistencijom?
