"Preletanje" kao politička praksa: Zakon dopušta ono što birači često ne praštaju
Politička praksa poznata kao "preletanje" ponovo je u centru pažnje nakon zbunjujućih izveštaja iz Kule. Nepoznato je da li je neko sa studentske liste glasao za kandidate vlasti ili je došlo do nepredviđenih okolnosti koje menjaju izlazni rezultat. Zakon u Srbiji trenutno omogućava političkim akterima da promene stranu nakon izbora, što je postupak koji je zakonski opravdan, ali ga birači često doživljavaju kao prevaru. Ovakvo ponašanje stvara duboku nesigurnost u proces demokratskih izbora, jer se glasovi građana, dati određenim idejama, mogu lako iskoristiti za potpuno suprotne političke ciljeve. Situacija u Kuli samo je poslednji primer šireg fenomena gde se politički interesi stavljaju ispred integriteta izbora.
Politička scena u Srbiji izgleda kao tržnica gde se ideološke boje menjaju brže nego sezonski trendovi u modnoj industriji. Fenomen preletanja nije samo zakonska rupa, već simptom duboke krize poverenja između onih koji glase i onih koji se krotke. Kada kandidat koji je obećavao promenu sutradan sedne u fotelju onog sistema protiv kojeg je kampančivao, on ne menja samo partiju, već i samu suštinu demokratskog mandata. Glas koji je nekada bio svetinja, danas se tretira kao obična valuta kojom se kupuje trenutna pozicija ili sigurnost. Ovakav model funkcioniše na kratke staze, ali dugoročno uništava političku kulturu i edukuje građane da je njihovo mišljenje nebitno čim se zatvore izborna vrata. Možemo li očekivati bilo kakvu promenu u političkom ponašanju sve dok zakonski okviri ne postave jasnu granicu između političkog izbora i oportunizma?
