Pred svaki veći protest studenata otkriće vlasti da su akademci pripremali rušenje države ili ubistvo: Šta je cilj priče o zvučnom topu?
Medijski narativi u Srbiji često prate obrazac u kojem se studentski protesti unapred predstavljaju kao opasni pokušaji rušenja ustavnog poretka. Tokom skupova u Novom Sadu, prodržavni mediji i predstavnici vlasti koristili su specijalne emisije kako bi akademcima pripisali namere za sprovođenje nasilja ili pripremu ubistava. Često se u javnosti pojavljuju neproverene tvrdnje o postojanju planova za destabilizaciju države, poput spekulacija o upotrebi zvučnih topova ili drugih sredstava za izazivanje panike. Ovakve priče služe kao legitimacija za represivne mere i služe da se studenti diskredituju pred širim društvom. Fokus medija se tada ne pomera na razloge zbog kojih ljudi izlaze na ulice, već na stvaranje atmosferu straha i sumnje u motive demonstranata.
Stvaranje neprijatelja unutar sopstvenog društva predstavlja najstariji politički trik koji nema pravog kontinuiteta, ali u Srbiji ima gotovo ritualnu učestalost. Svaki put kada se na ulicama pojavi kritički glas, naročito onaj koji dolazi iz akademskih krugova, narativ se momentalno menja iz političkog u kriminalni. Umesto debate o ekonomskim ili društvenim problemima, dobijamo scenarije koji podsećaju na loše napisane triler filmove, gde su studenti uloga tajanstvenih subjekata koji planiraju haos. Ovakva taktika ne cilja na ubeđivanje onih koji već podržavaju vlast, već na paralizaciju onih koji su neodlučni, koristeći strah od nepoznatog kao najefikasnije oružje. Medijska mašinerija pretvara legitimno pravo na protest u optužbu za državnu izdaju, čime se prostor za bilo kakav zdrav dijalog trajno zatvara. Da li je cilj ovakvih kampanja zaista zaštita države, ili je reč o pokušaju da se sama ideja protesta učini društveno neprihvatljivom?
