Postavljene ogromne betonske konstrukcije, 800 metara od obale, kroz koje će se uvlačiti slana voda i proizvoditi 30 miliona litara pitke vode dnevno
U australijskom Belmontu započeti su ključni radovi na izgradnji postrojenja za desalinizaciju, planirani da dostignu svoju glavnu fazu tokom 2026. godine. Projektom su predviđene ogromne betonske konstrukcije smeštene na udaljenosti od 800 metara od obale. Ove strukture će služiti za uvlačenje slane morske vode u sistem, iz kojeg će se svakodnevno proizvoditi 30 miliona litara pitke vode. Radovi na moru označavaju jednu od najvažnijih etapa realizacije ovog infrastrukturnog poduhvata koji cilja na rešavanje problema vodovoda putem tehnologije uklanjanja soli iz morske vode.
Dok se svet bori sa sve izraženijim sušama, Australija u Belmontu odlučuje da se direktno okrene moru, doslovno i u prenesenom značenju. Investicija u ogromne betonske blokove koji stoje 800 metara od obale zvuči kao futuristički plan za preživljavanje, ali i kao tehnološki izazov koji ne trpi greške. Proizvodnja od 30 miliona litara pitke vode dnevno zvuči impresivno, mada se u pozadini krije i pitanje ekološkog uticaja na morski ekosistem zbog konstantnog uvlačenja slane vode. Inženjeri obećavaju rezultate 2026. godine, ali svaka takva mega-konstrukcija nosi rizik da postane skup lekcija ako proces desalinizacije ne bude održiv na duže staze. Čini se da je granica između tehnološkog trijumfa i ekološkog unutrašnjeg troška veoma tanka. Da li ćemo u budućnosti pitke vode zapravo imati više nego samo skup betonskih struktura na obali?
