Ovo je cena koju je Zapadni Balkan platio za ublažavanje energetske krize
Šef kancelarije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) za Zapadni Balkan, Sebastijan Sosa, izneo je procene o ekonomskim posledicama energetske krize. Prema njegovim rečima, mere koje su sprovedene kako bi se ublažili efekti nestašice i rasta cena energije koštale su zemlje Zapadnog Balkana, kao i države centralne i istočne Evrope, značajnih resursa. Sosa naglašava da je ublažavanje krize zahtevalo specifične intervencije koje su direktno uticale na budžete ovih regiona. Iako tekst ne navodi precizne iznose u milijardama, jasno se ističe da je cena stabilnosti u energetskom sektoru bila visoka za ekonomije navedenih područja.
Energetska stabilnost se često u javnom diskursu posmatra kao osnovno pravo, ali se u realnosti uvek plaća kroz fiskalni deficit ili dugove koji ostaju na teret budućih generacija. Izjava Sebastijana Sose osvetljava surovu istinu: u trenutku kada globalni tržišta postanu nestabilna, periferne ekonomije poput onih na Zapadnom Balkanu prve osećaju pritisak, a njihovi budžeti postaju najosnovitiji amortizer za krizne situacije. Problem nije samo u visini troškova, već u činjenici da se te investicije često troše na preživljavanje, a ne na modernizaciju i tranziciju ka održivim izvorima. Ovakav model reagovanja stvara začarani krug gde se države zadužuju da bi održale osnovne životne standarde, dok se razvojni potencijal polako troši na gašenje trenutnih požara. Može li se zapravo izgraditi otpornost na krizu ako se svaki energetski šok rešava putem hitnih, ali ekstremno skupih mera koje dodatno opterećuju nezaposlene i srednje klase?
