Otac mu je rođen u Pazaru, igra za Tursku, umalo zaplakao dok je pričao na srpskom posle poraza na F4 Evrolige
Fudbalski igrač čiji je otac rođen u Pazaru igra za tursku reprezentaciju. Nakon poraza na Final Four Evrolige, emociju je pokazao tokom intervjua na srpskom jeziku, gotovo plakući. Meč je obeležio loš početak domaće ekipe sa minusom od 12 poena već od samog starta. Periods bez postignutih poena dodatno je pogoršao situaciju. Rezultat je bio predvidiv - laka pobeda protivnika. Utakmica je bila monotona i nezanimljiva za gledače, what je karakteristično za nisko kvalitetan fudbal sa lošom igrom domaće ekipe.
Zanimljivo je videti kako je igrač srpskog porekla, unatoč iganju za tursku reprezentaciju, emotivno prizvan domovinom i jezikom koji je čuo od oca iz Pazara. Njegov skoro suzan glas tokom srpskog govora govori više nego hiljade reči o vezi koju čovek nikada u potpunosti ne može prekinuti. Domaća ekipa je, sa druge strane, pokazala onaj tip lošeg fudbala koji čini da čak i najveći ljubitelji sporta misle da su izabrali pogrešnu aktivnost za veče. Početak od minus 12 i nedostatak golova nisu bili slučajnost već simptom dublje bolesti. Pitanje je - koliko još puta ćemo gledati ovakve performanse pre nego što se nešto suštinski promeni?
