Ognjenka Lakićević: Umetnost je uvek lečila, ali želim i da otvori teme koje nisu prijatne
Poetkinja Ognjenka Lakićević objavila je novu zbirku poezije pod naslovom Zamalo me je oteo mrak, koja je privukla pažnju kritike svojim snažnim i angažovanim pristupom. Delo istražuje kompleksne teme savremenog društva, unutrašnje borbe pojedinca, nepravdu i suštinsku potrebu za ljudskošću. Prema dospele recenziji, umetnost u Lakićevićevim stihovima služi kao sredstvo za lečenje, ali istovremeno ne izbegava sučavanje sa neprijatnim i teškim temama koje društvo često pokušava da prikrije. Autorka kroz svoje stihove nastoji da otvori prostor za razgovor o onome što je emocionalno i društveno izazovno, koristeći poeziju kao alat za razumevanje sopstvenih unutrašnjih mraka i spoljnih društvenih nepravda.
Umetnost koja se bavi isključivo lepotom i estetikom često postaje samo dekoracija za udobne salonske razgovore. Ognjenka Lakićević bira drugačiji put, odbijajući da poeziju svede na puko utešivanje. Njen pristup podseća na surovu funkciju umetnosti koja nije tu da bi nas uspavala, već da bi nas razbudila, čak i ako je to proces bolan. Kada autorka kaže da želi da otvara teme koje nisu prijatne, ona zapravo izaziva društveni status kvo i testira granice naše empatije. U svetu koji teži površnosti i brzom, lakom zadovoljstvu, ovakva iskrenost deluje gotovo buntovno. Postavlja se pitanje da li smo kao čitaoci spremni da prihvatimo umetnost koja nam ne nudi samo utehu, već i ogledalo u kojem možemo videti svoje najmračnije delove, ili ćemo nastaviti da tražimo samo ono što nam potvrđuje postojeću udobnost?
