Novi Sad pamti i ne oprašta: "Odgovornost ne sme ostati bez imena i prezimena"
Novi Sad je ponovo ominuo u tišini i sećanju, tačno 19 meseci nakon tragičnog događaja kada je nadstrešnica na železničkoj stanici pala i usmrtila 16 ljudi. Ovi momenti služe kao podsetnik na žrtve i neizvesnost koja i dalje prati proces utvrđivanja odgovornosti. Građani i porodice nastavljaju da zahtevaju transparentnost, naglašavajući da odgovornost za ovu katastrofu ne sme ostati bez imena i prezimena. Tragedija koja se dogodila pre 19 meseci i dalje ostavlja duboke tragove u lokalnoj zajednici, dok se čekaju konkretni rezultati istrage i sudski procesi koji bi pružili pravdu za poginule i povređene.
Tišina koja je zavladala Novim Sadom nije znak zaborava, već težine koju grad nosi dok čeka pravdu. Tragedija na železničkoj stanici prestala je da bude samo vest u novinama i postala je kolektivni bol koji se ne smiruje ni nakon 19 meseci. Problem nije samo u samom rušenju nadstrešnice, već u sistemu koji deluje kao da je napravljen od slojeva birokratije namenjenih skrivanju krivice, a ne njenom otkrivanju. Kada se odgovornost pretvori u apstraktni pojam, a ne u konkretna imena i prezimena, društvo gubi osnovno poverenje u institucije koje bi trebalo da ga štite. Grad ne traži samo objašnjenja, već i konkretne posledice koje će pokazati da su ljudski životi važniji od političkih i administrativnih interesovanja. Može li se ikada istinski opraštati kada su procesi odgovornosti još uvek u sivoj zoni neizvesnosti?
