Niti smo policija, niti možemo da hapsimo! Profesionalni upravnik zgrada otvoreno o bizarnim zahtevima stanara: "Zovu nas i kada im neko ukrade cveće"
Profesionalni upravnik zgrada izjavio je da se suočava sa neobičnim i često neopravdanim zahtevima stanara koji prevazilaze okvire njegovog posla. On naglašava da upravnici nisu policija niti imaju ovlašćenja za hapšenje, ali da ih stanari često pozivaju u situacijama koje nisu njihova nadležnost. Kao primer bizarnih zahteva, upravnik navodi slučajeve kada se od njega traži intervencija čak i zbog krađe cveća u zgradama. Prema njegovim rečima, granica između održavanja zgrade i rešavanja privatnih ili kriminalnih problema među komšijama postaje sve nejasnija, što stvara pritisak na profesionalce koji su tu da brinu o tehničkom i estetskom stanju objekata.
Granica između održavanja infrastrukture i društvenog reda u stambenim zgradama postala je izrazito tanka. Kada stanar za krađu cveća ili neku drugu sitnicu poziva upravnika umesto policije, on zapravo ne traži pomoć, već traži nekoga ko će preuzeti teret odgovornosti za njegovu ličnu bezbednost ili nezadovoljstvo. Ovakvo ponašanje ukazuje na duboku konfuziju oko uloga i zaduženja u urbanom okruženju, gde se profesionalni menadžeri zgrada, umesto da se fokusiraju na održavanje liftova i fasada, na silu postaju neformalni arbitri komšijskih sukoba. To je simptom šireg društvenog fenomena u kojem se očekuje da svaka služba, koja se plaća mesečnim troškovima, postane i zaštitnik ličnog mira. Umesto da se problemi rešavaju putem nadležnih institucija, građani pokušavaju da kanališu svoj bes na ono što je najlakše i najprisutnije u njihovoj neposrednoj blizini. Da li je problem u nejasnim ugovorima o radu ili u našoj kolektivnoj navici da svaku sitnicu pokušavamo da rešimo na pogrešan način?
