"Nisam u pravu, pogrešio sam, oprosti": Reči beogradskog profesora Srđana o kojima danas priča cela Srbija
Beogradski profesor Srđan se u javnosti osvrnuo na svoje dosadašnje postupke i odnos prema prosveti. U izjavama koje su privukle veliku pažnju javnosti, on je priznao greške uz reči: "Nisam u pravu, pogrešio sam, oprosti". Profesor je objasnio da je njegovo angažovanje u akademskim i obrazovnim krugovima zapravo počelo iz čiste radoznalosti. Naglasio je da u tom procesu nije bilo ni trunke entuzijazma niti unapred postavljena očekivanja. Njegovo izjavljivanje o sopstvenom putu i priznavanje pogrešnih odluka postalo je predmet širokih diskusija širom Srbije.
Priznanje sopstvene greške u javnom prostoru retko se doživljava kao čin snage, a češće kao pregon ili pad autoriteta. Srđanovo izjednačavanje akademskog angažovanja sa običnom radoznalošću suprotstavlja se uobičajenom imidžu profesora kao nekoga ko ulazi u prosvetnu sferu sa jasnim ideološkim ili profesionalnim ciljevima. Ovakav pristup, gde se intelektualni rad ne posmatra kroz prizmu entuzijazma, već kroz slučajno istraživanje, otvara prostor za dublje razmišljanje o motivaciji modernih obrazovnih radnika. Možda je upravo taj nedostatak očekivanja i planova ono što je omogućilo autentičnost, ali je istovremeno otvorilo vrata i važnim pogreškama. U društvu koje zahteva nepogrešivost od stručnjaka, ovakva iskrenost deluje gotovo neprirodno. Da li je u današnjim akademskim krugovima prostor za čoveka koji može da kaže da je pogrešio, ili se od profesora očekuje neustrašiva uverenost čak i kada su u pitanju očigledne zablude?
