Nisam Somborac, ali mi prija ova sredina i lepi maniri utkani u sve pore grada: Saša Torlaković o Pozorju i fenomenu predstave "Semper idem"
Glumac Saša Torlaković u intervjuu za Kurir razgovara o svom iskustvu u Somboru i uticaju tamošnjeg okruženja na njegov rad. On ističe da mu, iako nije rođeni Somborac, prija specifična atmosfera grada i maniri koji su utkani u svakodnevni život lokalnog stanovništva. Poseban fokus intervjua stavljen je na Pozore u Somboru i fenomen njegove predstave pod nazivom "Semper idem". Torlaković objašnjava dubinu i značaj ovog projekta, koji je postao važan deo kulturne scene, uz osvrt na proces stvaranja i emociju koju predstava prenosi publici. Glumac takođe komentariše važnost lokalnih kulturnih centara za održavanje duha umetnosti u manjim sredinama.
Kulturna scena malih gradova često se u medijima tretira kao sporedni sadržaj, dok se pažnja javnosti uglavnom usmerava na velike nacionalne pozornice. Saša Torlaković, govoreći o Somboru, zapravo dotakao suštinsku tačnost: umetnost ne živi samo u velikopolskim teatrama, već u onom specifičnom, mirnijem ritmu koji gradovi poput ovog nude. Pozore nije samo zgrada, već poligon na kojem se gradi lokalni identitet kroz predstave poput "Semper idem". Postoji neka nevidljiva snaga u okruženju koje ne zahteva stalnu trku i buku, već dopušta umetniku da se integriše sa manirima mesta koje posećuje. Možda je upravo taj mirni Sombor, sa svojim utkanim manirima, neophodan kontrast za umetnike koji traže autentičnost u svetu prebrzih i površnih kulturnih proizvoda. Da li bi naše velike umetničke institucije mogle da povuku lekciju iz ovakvih lokalnih fenomena i ponovo pronađu tu izgubljenu bliskost sa publikom?
