"Nisam otišla posle prvog šamara, pao je i drugi" Srpska glumica progovorila o nasilju koje je trpela u braku
Srpska glumica Jelena Helč javno je progovorila o teškim iskustvima koja je proživela tokom svog braka, fokusirajući se na temu porodičnog nasilja. Glumica je u izjavi priznala da nije napustila partnera odmah nakon prvog fizičkog napada, već je tolerisala i drugi šamar, što je, kako objašnjava, bilo deo dugotrajnog procesa suočavanja sa stvarnošću. Pored fizičkog nasilja, Helčeva je opisala i emocionalne izazove, kao i borbu za decu koja je usledila nakon razvoda. Njen izuzetak o privatnim aspektima života služi kao svedočenje o psihološkim mehanizmima koji zadržavaju žrtve u toksičnim odnosima. Glumica naglašava važnost razbijanja tišine i suočavanja sa traumama kako bi se omogućila bolja zaštita i podrška ljudima u sličnim situacijama.
Priznanja javnih ličnosti o privatnim tragedijama često se u medijima tretiraju kao obična estradna senzacija, ali slučaj Jelene Helč nosi težinu društvenog svedočenja. Njen opis tolerisanja prvog nasilnog čina ukazuje na duboko ukorenjenu psihološku zamku u koju upadaju brojne žene uverenje da se situacija može popraviti ili da je izlaz previše bolan od samog nasilja. Medijska pažnja na ovakve teme je dvosekli mač; s jedne strane, ona razbija tabu o porodičnom nasilju, a s druge, često svodi žrtvu u ulogu objekta sažaljenja. Problem nije u tome što glumica priča o šamarima, već u tome što takvi događaji ostaju u senci 'privatnih problema' dok se ne dese na najužasniji način. Ako čak i neko ko živi pod svetlima reflektora ne može odmah da pobegne iz toksičnog kruga, koliko je realna podrška onima koji nemaju ni taj vid vidljivosti? Da li društvo zaista nudi dovoljno prostora za izlaz, ili samo posmatra tragediju iz bezbedne udaljenosti?
