NEMA STAROSNE GRANICE ZA UDAJU DEVOJČICA, ĆUTANJE "DEVICE" SE TUMAČI KAO PRISTANAK... Ovo se dešava u 2026. godini!
U Avganistanu su ponovo u fokusu zastrašujuće prakse koje uključuju brakove devojčica bez obzira na njihove godine. Izveštaji ukazuju na to da se u ovoj zemlji ne poštuju starosne granice prilikom stupanja u brak, što direktno ugrožava prava dece. Posebno se u kontekstu ovih društvenih promena pominje i koncept zihar, koji predstavlja islamski termin gde muž upoređuje svoju ženu sa zabranjenom ženskom rođakom. Ovakve tradicije i kulturološki obrasci doprinose normalizaciji situacija u kojima su maloletnice izložene ranoj udaji. Ti procesi se dešavaju u okruženju gde se ćutanje i neaktivnost lokalnih institucija tumače kao pristanak na ovakve postupke, čime se dodatno legitimiše kršenje osnovnih ljudskih prava.
Dok se globalna zajednica bavi napretkom i modernizacijom, delovi sveta poput Avganistana povlače se u mračne ugove tradicije koje se ne menjaju ni pod pritiskom. Pitanje zihara i sličnih kulturoloških koncepata nije samo pitanje religijskog običaja, već mehanizma koji opravdava marginalizaciju žena i dece. Problem nije samo u samom činu udaje, već u sistemu koji ćutanjem i pasivnošću potvrđuje svaki novi slučaj kršenja prava. Kada se društvena pravila oblikuju tako da zaštita detinjstva postane nebitna u odnosu na stare običaje, društvo gubi mogućnost bilo kakvog napretka. Ovakva situacija pokazuje koliko je teško prodreti kroz zidove koji su izgrađeni ne samo od zakona, već i od duboko ukorenjenih društvenih uverenja koja ne poznaju kompromis. Može li međunarodna politika i pritisak zapada zaista da promeni sudbinu miliona devojčica koje su osuđene na odrastanje u svetu bez granica između detinjstva i braka?
