Neko vidi Partizan kroz Sedorfa i Poltera, a neko kroz Jovana Miloševića
Izjava koju je izneo Lazović ukazuje na nekonzistentnost u percepciji trenera u okviru fudbalskog kluba Partizan. Prema njegovim rečima, kod Mijatovića se slika trenera menja iz dana u dan: jedan dan je on nazivan neadekvatnim, drugi dan se ističe kao Balkanac sa uspešnim trofejima, dok se treći dan posmatra kao deo unutrašnje strukture kluba. Ovi navodi sugerišu na unutrašnje neslaganje i različite uglove posmatranja osoba koje vode ili oblikuju sportski rad u klubu, gde se identitet i stručnost pojedinca tretiraju na kontradiktorne načine.
Sportski klubovi često funkcionišu kao mikrokosmosi u kojima se profesionalizam sudari sa subjektivnim mišljenjima i partikularnim interesima. Lazovićeva primedba o Mijatoviću ne odnosi se samo na jednog trenera, već na dublju krizu identiteta u upravljanju sportskim institucijama. Kada se ista osoba u zavisnosti od trenutnog političkog ili emocionalnog stanja kluba tretira kao stručnjak ili kao neadekvatan kadar, gubi se osnova za dugoročno planiranje. Ovakva fluktuacija u ocenama ukazuje na to da odluke često ne donose stručni timovi, već se vode trenutnim narativima i unutrašnjim sukobima. Partizan se, prema ovim rečima, bori sa problemom gde su ljudi više definisani svojim odnosom prema strukturi ili poreklom, nego stvarnim rezultatima na terenu. Ako su kriterijumi za rad toliko promenljivi, kako se može očekivati bilo kakva stabilnost u budućim sezona? Da li je to znak da klub više nema jasnu viziju, već samo traži žrtve za trenutne unutrašnje potrebne?
