Nastavak suđenja za Generalštab: Državna sekretarka se ne seća ključnog sastanka sa Selakovićem, ali se seća sa Nenadićem
U Specijalnom sudu u Beogradu održano je treće ročište u procesu koji se vodi pod nazivom Generalštab. Tokom ovog suđenja, odbrane su izneli visokofunkcionalni državni službenici, među kojima je bila i Slavica Jelača, tadašnja državna sekretarka u Ministarstvu odbrane. Jelača je tokom ispitivanja izjavila da se ne seća ključnog sastanka koji je održan sa tadašnjim ministrom Selakovićem, ali je potvrdila da se seća interakcije sa Nenadićem. Njen iskaz se fokusirao na pokušaj utvrđivanja tačnog toka komunikacije i donošenja odluka unutar ministarstva u kritičnom periodu koji je predmet ovog postupka. Sudija je vodio ispitivanje kako bi se razjasnile uloge pojedinaca u okviru odlučivanja koje se odnose na optužbe iz ovog slučaja.
Zaboravnost visokih državnih funkcionera u trenucima kada su pravda i odgovornost na udaru postaje bizaran, ali uobičajen fenomen na sudskim lusterima. Kada se svedoči o sastancima koji su oblikovali sudbinu institucija, ne sećam se postaje najlakši, a često i najsigurniji štit za one koji su bili na čelu odlučivanja. Ovakvi odgovori ne samo da usporavaju proces, već stvaraju atmosferu u kojoj je istina postala retka i neuhvatljiva roba, sakrivena iza slojeva birokratske amnezije. Sudski postupak koji se bavi strukturama poput Generalštaba zahteva preciznost, ali dobijamo konfuziju koja više podseća na političku igru nego na pravnu raspravu. Ako se ključni detalji o sastancima brišu iz sećanja onih koji su ih učestvovali, kako možemo očekivati da pravni sistem uopšte uspe da rekonstruiše događaje koji su imali tako ozbiljne posledice? Da li je amnezija zaista slučajna ili je to najefikasnije sredstvo za izbegavanje odgovornosti?
