Najgori napad na Kijev do sada? Stižu snimci, Moskva ispalila i Cirkon: "10 bombardera u vazduhu!"
Rusija je u noći između 1. i 2. jula pokrenula novi, masovni talas raketnih i bespilotnih napada na Kijev i druge ukrajinske gradove. Prema dostupnim informacijama i snimcima koji su se pojavili, napad je karakterisao visok intenzitet, zbog čega se u javnosti postavljaju pitanja o tome da li je ovo najgori vazdušni udar na ukrajinsku prestonicu do sada. Iz Moskve je saopšteno da su u vazdušnom prostoru učestvovala čak 10 bombardera, a u operacijama je učestvovala i napredna raketa Cirkon. Ovaj napad dolazi samo nekoliko sati nakon prethodnih aktivnosti, što ukazuje na kontinuiranu eskalaciju vojnih operacija na ukrajinskoj teritoriji.
Ratna dinamika u Ukrajini često se svodi na suvu statistiku broja ispaljenih raketa i procenat uništenih objekata, ali ovakvi napadi nosi drugačiju težinu. Uvođenje Cirkona i angažovanje deset bombardera u jednom trenutku signalizira promenu u vojnoj taktici, gde se više ne ciljaju samo strateški položaji, već se vrši pritisak na samu sposobnost države da opstane u uslovima konstantne opasnosti. Medijska slika masovnih eksplozija i snimaka iz Kijeva stvara atmosferu neizvesnosti koja prevazilazi puke vojne izveštaje. Dok se na bojištu rešavaju pitanja logistike i vazdušne odbrane, civilno stanovništvo ostaje u senci tehnološkog napretka koji ratove čini bržim i razornijim nego ikada pre. Može li moderna protivvazdušna odbrana ikada biti dovoljna kada se protivnik odluči na ovakvu vrstu saturacije vazdušnog prostora, ili smo svedoci prelaska u fazu gde je zaštita gradova postala matematički nemoguća?
