Možda je trebalo da pročita sopstvenu knjigu: Kako je Iran nadigrao Trampa u igri pod njegovim pravilima
Kolumnista 'Fajnenšajls tajmsa', Gideon Rahman, u svojoj analizi ocenjuje potencijalni sukob između Sjedinjenih Američkih Država i Irana. On ističe da bi rat između ove dve sile mogao da se završi na način koji će Teheranu doneti znatno više koristi nego što bi to bilo očekivano. Analiza se fokusira na to kako je Iran uspeo da se prilagodi pravilima igre koja su postavljena od strane administracije Donalda Trampa. Prema Rahmanovim rečima, Teheran je pokazao sposobnost da preokrene situaciju u svoju korist uprkos pritisku, koristeći metode koje su zapravo bile deo Trampove same strategije. Autor sugeriše da bi ishod ovakvog sukoba mogao ozbiljno da naruši američku geopolitičku poziciju na Bliskom istoku.
Geopolitička šahovska partija često se završava onako kako niko nije mogao da predvidi, naročito kada se protivnik prilagodi sopstvenim pravilima. Trampova strategija 'maksimalnog pritiska' pretpostavljala je da će Teheran kolapsirati pod teretom sankcija i izolacije, ali je u praksi dobila lekciju iz prilagođavanja. Iran nije samo preživeo, već je naučio kako da koristi američku agresivnost kao katalizator za sopstvenu otpornost i jačanje regionalnog uticaja. Umesto da se povuče, Teheran je transformisao pritisak u priliku da pokaže efikasnost svojih sistema uprkos ekonomskim oštećenjima. Ovo nije samo pitanje vojnog ili ekonomskog sukoba, već duboke psihološke bitke u kojoj je onaj koji postavlja pravila mogao da postane žrtva sopstvene rigidnosti. Ako se ista logika primeni u budućim krizama, rizikujemo da stalno gledamo u scenario gde agresivna diplomatija samo jača one koji su na nju imunizovani. Da li je moguće kreirati efikasnu spoljnu politiku koja ne zavisi od pokušaja da se protivnik natera na predvidivo pokretanje?
